Skip to the main content
[] 24. srpnja 2005.

Links"Paaa, ne znam što mi je bilo taj dan" je nedovoljan odgovor na pitanje "A zašto si otvorio taj neki (!) blog?"? Dakle ovako:

Kad počinješ surfati znaš svega par adresa: jedan pretraživač, dva news portala, tri-četiri porno stranice. No, s vremenom se adrese počinju množiti (pogotovo ova zadnja kategorija). Raspitaš se okolo i saznaš da postoji neko mjesto koje ti to pamti. Jedni ga zovu bookmark, drugi ga zovu favorites, trećima sam dođe.

I tako počinješ stavljati adrese stranica u bookmark. S vremenom se i on počne debljati. Moraš skrolati njegov prozor gore dolje u potrazi za stranicom sa slikama one sisate crvene iz Brazila. Pa se zezneš i klikneš na onu dugonogu iz Argentine. Ne može to tako. Opet se raspitaš i ljudi ti kažu da postoje nekakvi folderi ("mape") u koje to možeš fino grupirati.

Sav zadovoljan što si opet otkrio nešto korisno napraviš nekoliko grupa i u njih uredno slažeš linkove. Imaš grupu Posao koja, naravno, uopće nema veze s poslom nego je puna linkova na galerijice obdarenih djevojaka. (Pravi posao čuvaš u grupama Posao2, PosaoHitno i Poslovno). Surfaš, skupljaš linkove i tako to bude dobro neko vrijeme.

I nakon još nekog vremena opet problem. Grupe su se namnožile, u međuvremenu su dobile i svoje podgrupe, sve je puno linkova i vlada totalni kaos. Da nađeš stranicu koja ti stvarno treba moraš otvarati i zatvarati grupe nekoliko minuta. Zapravo ti je brže naći ono što stvarno trebaš preko tražilice nego kod sebe. (Čime se gubi prvobitan smisao bookmarka.)

Jedan drugi problem javlja se kad koristiš nekoliko kompjutora za surfanje. Jedan doma, jedan na poslu, jedan kod frenda koji ima bržu vezu, jedan mali na zahodu itd. Iako postoji (raspitao si se i za to) mogućnost da linkove seliš preko nekog medija (npr. CD) s jednog kompa na drugi to ti se baš i neda. Postoje i neki on-line sustavi gdje ti možeš pohranjivati linkove, ali tlaka je i prijavljivati se na sva ta čuda samo da bi mogao dodati ili kliknuti nekoliko nanizanih slova.

Odustavši od svega toga pokušavaš zaboraviti da problem postoji. U međuvremenu naiđeš na neku novu vrstu stranica. Iz početka ti nije jasno zašto ljudi pišu "Danas je lijep dan", što su sanjali prošle noći i poluprepisanu poeziju iz nekvalitetnih izvora, ali taj dio zanemaruješ jer na tim stranicama vidiš nešto što ti treba više nego Konačni Odgovor O Smislu Svemira: Vidiš linkove s desne strane. Pa si misliš "a zašto nebi i ja"...

Eto, to je pravi razlog.